Елементи предњег вешања
1 - ротациона песница; 2 - потисак управљачког трапеза; 3 - заптивна манжетна управљачког механизма; 4 - кормиларски механизам; 5 - горња осовина управљача; 6 - подупирач амортизера; 7 - доња осовина управљача; 8 - доњи кардански зглоб са попречном осовином управљача; 9 - кочиони диск; 10 - стезаљка кочионог механизма; 11 - лева попречна рука независног вешања точка; 12 - погонско вратило; 13 - помоћни оквир предње осовине и система мотор-мјењач; 14 - десна попречна рука независног ослањања точкова.
Главни чвор предњег вешања Рено 19 је дизајн који је развио инжењер компаније «Ford» по имену Мекферсон. Овај независни систем ослањања точкова за предњу осовину, већ патентиран 1949. године, оптимално комбинује амортизер, опругу и окретну главчину точка потребне за управљање у једну структурну целину.
Горњи потисни лежај МацПхерсон подупирача (McPherson) формира слободни гумени ослонац у куполи амортизера, који је фиксиран у центрираним горњим и доњим дисковима. Клипњача амортизера је уврнута у потисни лежај. Доњи крај амортизера је причвршћен са 2 вијка за ротирајући део главчине точка, за зглоб управљача.
Управљачки зглоб је преко кугличног зглоба повезан са попречном полугом, која је бочно причвршћена помоћу тихих блокова за бочни елемент каросерије. На овај начин, полуга независног ослањања точкова може да апсорбује долазеће бочне силе. Лева и десна ламела са причвршћивањем за обе попречне полуге су истовремено и помоћни оквири и помоћне греде за систем мотор – мењач. На неким моделима, обе контролне руке су повезане са полугом стабилизатора причвршћеном за тело, која је причвршћена за куглични зглоб контролне руке.